Katastrofalne bujične poplave koje su pogodile Nepal i područje uz granicu sa Kinom otvorile su ozbiljno pitanje koliko su planinska područja širom sveta postala ranjiva zbog ubrzanog zagrevanja i topljenja glečera.Razorni talas vode, blata, leda i kamenja pogodio je područje Himalaja nakon urušavanja velikog dela glečera. Prema satelitskim analizama, odlomio se komad glečera širok oko 600 metara, a bujica koja je usledila kretala se ogromnom brzinom, odnoseći sve pred sobom.Najviše je stradalo područje uz reke i uske doline, gde su voda i nanos rušili kuće, mostove, puteve i drugu infrastrukturu. Talas se širio nizvodno, a posledice katastrofe osećale su se desetinama i stotinama kilometara od mesta gde je sve počelo.BROJ ŽRTAVA RASTEPrema najnovijim informacijama, u Nepalu je potvrđeno najmanje 626 poginulih, dok je još sedam osoba stradalo na kineskoj strani, u Tibetu. Gotovo 3.000 ljudi i dalje se vodi kao nestalo, dok je više hiljada ljudi spaseno. Potragu dodatno otežavaju loše vreme, uništeni putevi i mostovi i ogromne količine blata i kamenja.Nepalske vlasti su zbog razmera katastrofe zatražile međunarodnu tehničku pomoć, a procene govore da bi za obnovu bilo potrebno između četiri i pet milijardi dolara.ZAŠTO SE GOVORI O „CUNAMIJU SA NEBA“?Iako nije reč o klasičnom cunamiju koji nastaje zbog podvodnog zemljotresa, stručnjaci koriste izraz „cunami“ kako bi opisali razornu snagu iznenadnog talasa vode i materijala koji je stigao iz visokih planinskih područja.Velika količina leda, kamenja i zemlje obrušila se niz padine i pokrenula ogroman poplavni talas. U pojedinim delovima nivo reke Trishuli porastao je čak oko devet metara za samo 30 minuta.OPASNOST NE POSTOJI SAMO U NEPALUStručnjaci upozoravaju da slični scenariji nisu ograničeni samo na Himalaje. Visokoplaninska područja sa glečerima i permafrostom širom sveta mogu biti izložena sličnim rizicima – od evropskih Alpa, preko Anda, do drugih velikih planinskih sistema.Kako temperature rastu, glečeri se povlače, a padine mogu postati nestabilnije. Kombinacija topljenja leda, odrona, bujičnih poplava i stvaranja prirodnih brana može dovesti do lančanih katastrofa.To ne znači da Evropi neposredno preti „cunami“, ali pokazuje da su i evropska planinska područja suočena sa rastućim rizicima od topljenja glečera, odrona i naglih poplava.NAUČNICI: PLANINE SE MENJAJUStručnjaci naglašavaju da je još rano utvrditi tačan uticaj klimatskih promena na konkretnu katastrofu u Nepalu. Ipak, činjenica je da se planinski sistemi ubrzano menjaju kako temperatura raste.Posebno zabrinjava mogućnost da se slični događaji ponavljaju. Nakon prvog talasa mogu nastati nove prirodne blokade u dolinama, iza kojih se može akumulirati voda. Ukoliko takva prepreka popusti, može uslediti novi snažan poplavni talas.Katastrofa u Nepalu zato nije samo lokalna tragedija. Ona predstavlja ozbiljno upozorenje da promene u visokim planinskim područjima mogu imati posledice daleko nizvodno i ugroziti veliki broj ljudi.Nepal je trenutno simbol upozorenja koje dolazi sa najviših planina sveta – a stručnjaci poručuju da će se ovakvi događaji morati pažljivije pratiti i u drugim delovima planete.
