Više od polovine svetske proizvodnje hrane biće ugroženo krizom snabdevanja vodom. Potreba za pijaćom vodom premašiće trenutnu mogućnost snabdevanja za 40% do kraja decenije. Hitne mere su potrebne kako bi se sačuvali resursi i ekosistemi iz kojih dolazi pijaća voda. U narednih 25 godina, više od polovine svetske proizvodnje hrane biće ugroženo zbog sve gore krize snabdevanja vodom, izazvane zagađivanjem i uništavanjem prirode. Ljudi su izbacili iz ravnoteže globalni ciklus kretanja vode kroz prirodu, „prvi put u istoriji čovečanstva“. Ovaj disbalans pojačava globalnu krizu vode, koja može izazvati haos u ekonomiji, proizvodnji hrane i svakodnevnim životima, navodi se u novom izveštaju Globalne komisije za ekonomiju vode.
Polovina svetske populacije već se suočava sa problemom manjka pijaće vode, a taj broj će rasti kako se kriza sa globalnim zagrevanjem bude pogoršavala, navodi izveštaj. Potreba za pijaćom vodom premašiće trenutnu mogućnost snabdevanja za 40% do kraja decenije, jer su vodosistemi širom sveta pod ogromnim pritiskom.
Komisija je utvrdila da su vlade i stručnjaci značajno potcenili količinu vode potrebnu za normalan život. Dok je za osnovne higijenske potrebe potrebno 50 do 100 litara dnevno, ljudima je zapravo potrebno oko 4.000 litara dnevno za adekvatnu ishranu i dostojanstven život. U mnogim regionima sveta ta količina vode ne može se postići, pa su ljudi, kako bi zadovoljili svoje potrebe, zavisni od trgovine hranom, odećom i potrošačkim dobrima.
Neke zemlje imaju više koristi od „zelene vode“, koja predstavlja vlažnost zemljišta neophodnu za proizvodnju hrane, nasuprot „plavoj vodi“ iz reka i jezera. Izveštaj Komisije navodi da se voda kreće širom sveta u „atmosferskim rekama“ koje prenose vlagu iz jednog područja u drugo. Oko polovine ukupnih padavina preko kopna dolazi iz zdrave vegetacije ekosistema, koja isparava vodu nazad u atmosferu, stvarajući oblake koje vetar prenosi. Između 40 i 60% kišnice generiše se na ovaj način.
Kina i Rusija su glavni korisnici ovih sistema „atmosferskih reka“, dok su Indija i Brazil glavni „izvoznici“, jer geografija njihovog tla podržava kretanje „zelene vode“ u druge oblasti. Na primer, kineska ekonomija zavisi od održivog upravljanja šumama u Ukrajini, Kazahstanu i baltičkom regionu. Slično, Brazil snabdeva Argentinu pijaćom vodom. Ova međupovezanost pokazuje da moramo tretirati pijaću vodu kao globalno opšte dobro.
Predsednik Singapura, Tarman Šanmugaratnam, naglašava da zemlje moraju početi da sarađuju na upravljanju vodenim resursima pre nego što bude prekasno. Moramo razmišljati o tome kako da sačuvamo slatkovodne izvore, kako da ih efikasnije koristimo, i kako da obezbedimo pristup pijaćoj vodi za svaku zajednicu, uključujući i one najranjivije, ističe on.
Globalna komisija za ekonomiju vode, osnovana 2022. godine, zasniva se na radovima i naporima desetina vodećih naučnika i ekonomista, s ciljem da pruži sveobuhvatan pregled državnih i globalnih hidroloških sistema i kako se njima upravlja. Njihov izveštaj od 194 strane je najveća studija koja na globalnom nivou proučava sve aspekte krize pijaće vode i nudi rešenja za one na rukovodećim pozicijama.
