Humanitarac Marko Nikolić (36) iz Vranja započeo je 1. septembra neverovatan poduhvat kako bi pomogao mališanima obolelim od raka. Tokom 36 dana proveo je vreme vozeći kajak, bicikl i trčeći kroz Srbiju i Crnu Goru, s ciljem da motiviše ljude da doniraju novac.
Humanitarac Marko Nikolić (36) iz Vranja započeo je 1. septembra nezamisliv poduhvat kako bi pomogao mališanima obolelim od raka. Tokom trideset šest dana, putovao je kroz Srbiju i Crnu Goru vozeći kajak, bicikl i trčeći, s ciljem da motiviše ljude da doniraju novac. Danas, nakon izuzetno fizički iscrpljujuće misije u kojoj je prikupljeno oko 20.000 evra, stigao je u Beograd umoran, ali zadovoljan.
– Prešli smo ukupno preko 2.400 kilometra vozeći kajak i bicikl i trčeći. Sakupljeno je oko 20.000 evra, i sa Nurdorom je dogovoreno da u narednom periodu oni doniraju ostatak novca za kupovinu potrebnog aparata. To znači da je misija uspela. Ja kao predsednik humanitarne fondacije „Zajedno možemo“ ću donirati Nurdoru 20.000 evra i to cemo uskoro i zvanično objaviti – kaže za Kurir Nikolić.
Ovo je, kaže, najveći ovakav poduhvat u Evropi.
Ovo do sada niko nije učinio! U 36 dana prešli smo više od 2.400 kilometara. Teški vremenski uslovi su nas neprekidno pratili, ali smo ostali uporni u ovoj borbi za naše male heroje. Ovo je dokaz da je sve moguće. Rizikovali smo svoj život i zdravlje kako bismo pomogli našim malim herojima koji se bore protiv teških bolesti – ističe ovaj hrabri Vranjanac.
Njegova podrška u ovom projektu, koji je osmislio kako bi motivisao ljude da doniraju novac, bio je Balša Zajić, njegov prijatelj iz Fondacije „Zajedno možemo“. Njihov cilj bio je da prikupe sredstva za aparat za anesteziju sa pratećim pacijent monitorom i infuzionom pumpom, namenjen deci koja se leče u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu. Aparat košta oko 100.000 evra i omogućio bi bezbednije uvođenje dece u opštu anesteziju prilikom snimanja magnetnom rezonancom. Ovaj aparat je od suštinskog značaja, ne samo za decu obolelu od malignih bolesti, već i za one sa drugim teškim oboljenjima za koja je potrebna magnetna rezonanca.
Nakon završetka ove misije, Marko se oseća umorno i iscrpljeno, ali mu je srce ispunjeno radošću jer su postigli značajan cilj.
- Probudili smo svest i empatiju kod ljudi. Tokom celog putovanja, pridruživali su nam se dobri ljudi, donirali, vozili bicikle s nama, trčali… – ističe Marko, koji ne planira da stane, već u narednom periodu ima nameru da realizuje još ambiciozniji poduhvat.
U Beogradu je za Marka priređen doček, a tokom poslednje etape njegovog putovanja, imao je i pratnju beogradske policije.
Podsećamo, Marko je ovu plemenitu akciju započeo 1. septembra na Adi Bojani, odakle je kajakom krenuo ka Tivtu.
- Uslovi su bili izuzetno teški, temperature su prelazile 35 stepeni, što je značajno otežavalo veslanje. U nekim delovima dana suočavali smo se i sa talasima. Posebno je bilo napeto trećeg i četvrtog dana kada se približavalo nevreme. More je postalo uzburkano, talasi su se podigli, počela je grmljavina, a zatim i kiša… – ispričao je tada za Kurir.
Veslali su pet dana, istražujući brojne uvale, provodeći po devet sati na vodi.
- Sve vreme je bila trka sa vremenom, žurili smo da stignemo, veslali smo satima pod nemogućim uslovima. Imamo upale po celom telu, dlanovi i šake su nas boleli narednih nedelju dana. Ipak, kada smo stigli u Tivat, sve to nam nije bilo važno. Tamo je bio organizovan doček, mnogi ljudi su donirali novac – ispričao je.
Nakon veslanja, započeo je vožnju biciklom kroz Crnu Goru i Srbiju.
Ponovo nas je dočekalo loše vreme, ali umesto vrućina, počele su kiše. Tokom celog puta pratilo nas je nevreme, niske temperature, kiša i vetar koji je udarao u grudi. Nismo imali suvih stvari, pa smo morali da nastavimo dalje u mokroj odeći. Došlo je do toga da sam se razboleo, povraćao sam nekoliko dana i mislio sam da neću moći da nastavim, ali stalno mi je bilo u mislima kako moram da idem dalje, kako da sakupimo novac i pređemo u rekordnom roku.
Magistralni putevi kojima smo vozili su, inače, prilično rizični za bicikliste, posebno zbog teških vremenskih uslova. Pored toga, imali smo i razne druge izazove.
- Prošli smo kroz gotovo svako selo u Srbiji i Crnoj Gori, a često se dešavalo da nas potera čopor lutalica, pa smo onda vozili još brže – pričao je Marko kroz osmeh.
- Snagu su, s druge strane, crpeli iz svoje motivacije da pomognu deci, kao i iz podrške dobrih ljudi koji su ih svuda srdačno dočekivali, donirali novac i pružali pomoć. U Vranju su napravili jednodnevnu pauzu, a zatim su sutradan nastavili trčanje od oko 700 kilometara, što je predstavljalo poslednju etapu njihove misije.
