Devedesete u Beogradu bile su vreme velikih promena, haosa i uličnih zakona. Dejan Perović, koji je tih godina često boravio u prestonici, seća se kako su ulice bile pod vlašću „opasnih momaka“ – ljudi koji su se brzo obogatili, vladali noćnim klubovima i ulicama, i krojili pravila života u senci zakona.
„Beograd devedesetih bio je drugačiji svet. Nisi morao da pratiš vesti da bi znao ko je na vrhu – to si video po kolima koja voze, lokalima u kojima sede i ljudima koji ih okružuju“, priča Dejan. Po njegovim rečima, noćni život bio je pun glamura, skupe garderobe, skupih pića i još skupljih života. Ali ispod te površine krio se surov svet u kojem su obračuni bili česta pojava.
„Postojao je taj kodeks – znao si koga ne treba da gledaš previše dugo, s kim ne smeš da se zakačiš i koja mesta su za koga“, seća se. Veliki igrači iz podzemlja šetali su slobodno, dok su obični ljudi pokušavali da izbegnu probleme. Šverc, ilegalne radnje i nasilje postali su deo svakodnevice, a policija često nije imala kontrolu nad onim što se dešavalo.
Seća se i splavova, kafana i noćnih klubova u kojima su se okupljali „opasni momci“. „Tamo su se sklapali dogovori, trošile velike pare, a ponekad je noć završavala pucnjavom umesto muzikom.“ Dejan priča o tome kako je Beograd tih godina bio i mesto gde si mogao steći bogatstvo preko noći, ali i izgubiti sve isto tako brzo.
„Bilo je adrenalina, bilo je straha, ali Beograd je i dalje imao dušu. Ljudi su se snalazili kako su znali, a oni koji su bili najopasniji – mnogi od njih nisu dočekali kraj te decenije.“
Danas, kada se seti tih vremena, Dejan kaže da je Beograd prošao kroz pakao, ali da su ostali oni koji su znali da prepoznaju pravu vrednost – život. „Opasni momci su došli i prošli, ali Beograd je ostao. I dalje je grad koji nikad ne spava, samo se pravila igre menjaju.“
