**Koliko ‘košta’ moj tata? Dirljiva priča koja je rasplakala region**Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan. Na vratima ga je čekao njegov petogodišnji sin, stežući plišanog medu u rukama.„Tata, mogu li nešto da te pitam?“ „Da, naravno, reci, šta je?“ „Tata, koliko zarađuješ na sat?“ Otac ga je pogledao iznenađeno. „To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?“ Dečak je tiho odgovorio: „Samo sam želeo znati. Molim te, reci mi koliko zarađuješ na sat?“ Nakon kraće pauze, otac je rekao: „Ako već moraš znati, zarađujem 50 eura na sat.“Dečak je spustio glavu. „Oh…“ Zatim je dodao: „Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 eura?“Otac je planuo: „Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 eura taj da možeš kupiti igračku ili neku besmislicu, idi u sobu i razmisli zašto si tako sebičan!“Dečak je tiho otišao u svoju sobu i zatvorio vrata.Nakon nekog vremena, otac se smirio i počeo razmišljati: „Možda mu je stvarno nešto trebalo…“Otišao je u njegovu sobu. „Jesi zaspao, sine?“ „Ne, tata, budan sam.“ „Možda sam bio prestrog… Evo ti 25 eura.“Dečak se nasmešio i posegnuo ispod jastuka, izvukavši novac koji je već imao.Otac se ponovo naljutio: „Zašto si tražio još, ako već imaš?“ Dečak ga je pogledao i tiho rekao: „Zato što nisam imao dovoljno… a sada imam.“Držeći novčanice u ruci, dodao je: „Tata, sada imam 50 eura. Mogu li kupiti sat tvog vremena? Dođi sutra ranije. Želim da se igram sa tobom.“—Ova jednostavna, ali snažna priča podseća na ono što često zaboravljamo – deci nisu potrebne skupe igračke, već naše vreme, pažnja i ljubav.Jer za njih, naš jedan sat – nema cenu.
