Zbog bržeg rasta temperatura, Arktik je posebno ranjiv na globalno zagrevanje.
Nestanak leda ugrožava inuitske zajednice i dovodi do ozbiljnih zdravstvenih rizika kako za ljude, tako i za divlji svet. Problemi koji danas otežavaju pokušaje uspostavljanja vojnog prisustva na severu Grenlanda i Kanade predstavljaju blagovremena upozorenja na krizu koja može pogoditi celu planetu, dok se globalno zagrevanje nezaustavljivo širi.
Arktik je pogođen posebno rano, jer temperature tamo rastu brže nego bilo gde drugde na svetu. Ono što je ključno jeste to da ovaj proces može izazvati još intenzivniji klimatski haos.
Kontroverzan plan za spas Arktika: Velika obećanja, ogromni rizici i cena od šest milijardi evra godišnje
Led je veoma efikasan u reflektovanju sunčevog zračenja nazad u svemir. Kada se ledene ploče i glečeri tope i nestaju, više tamnog tla i otvorenog okeana ostaje izloženo sunčevoj svetlosti, dodatno se zagrevajući. Time se dodatno ubrzava globalno zagrevanje. Praktično, čovek pojačava „termostat“ koji je nekada hladio Zemlju reflektovanjem svetlosti.
Gubitak leda – posledice sve ozbiljnije
Postoji i niz drugih zabrinjavajućih posledica. Povlačenjem leda šire se naftna eksploatacija i brodski saobraćaj, a turizam beleži nagli porast. Ogromni tankeri i kruzeri sve češće prolaze ovim nekada nepristupačnim predelima. Kao rezultat, Arktik trpi porast zagađenja vazduha i buke, dolazi do narušavanja morskih ekosistema, a raste i rizik od izliva nafte i otpada.
Istovremeno, inuitske zajednice koje su vekovima bile povezane ledom danas su sve izolovanije. Njihova svakodnevica se menja – nestabilan morski led i topliji vazduh donose i zdravstvene rizike i veći rizik od širenja bolesti.
Uticaj je snažan i na divlji svet. Polarni medvedi koriste led za lov, dok foke pronalaze zaklon ispod njega. Cela prehrambena mreža zavisi od prisustva leda – počinje od algi koje rastu s donje strane morskog leda, a koje jedu krilovi. Njima se hrane arktički bakalari, koje potom jedu foke – omiljeni plen medveda. Ako se ukloni taj prvi sloj – alge – dolazi do domino efekta u lancu ishrane.
Ono što sada pogađa Arktik, može uskoro pogoditi i sve nas
Ova lavina poremećaja već zahvata najsevernije delove sveta. Ona mora biti shvaćena kao ozbiljno upozorenje za ostatak planete.
Nažalost, izgleda da takva upozorenja nemaju dovoljan uticaj – čovečanstvo nastavlja sa korišćenjem fosilnih goriva i ne ulaže ozbiljne napore u smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Katastrofa koja se odvija na Arktiku, ako se ništa ne preduzme, vrlo brzo može postati realnost i na drugim mestima širom sveta.
