Velike solarne elektrane koje će se graditi imaće i baterijske sisteme za skladištenje električne energije. Prvi ugovor u okviru energetskog sporazuma sa SAD, koji će biti potpisan u sredu, donosi izgradnju šest velikih solarnih farmi ukupne snage 1.000 megavata. Željko Marković, stručnjak iz Saveza energetičara, ističe da je gradnja solarnih elektrana posebno važna zbog manjka struje tokom letnjih meseci, a drugi ključni razlog je dekarbonizacija, s obzirom na obaveze koje je Srbija preuzela u okviru evrointegracija.
Izgradnja solarnih elektrana na područjima Leskovca, Zaječara, Bujanovca, Lebana, Negotina i Odžaka, omogućena ugovorom sa SAD, udvostručiće kapacitete energije dobijene iz obnovljivih izvora u Srbiji.
Trenutno Srbija ima deset vetroparkova sa ukupnom snagom od 511 megavata, 171 solarnu elektranu snage 65 megavata, i 3.780 prozjumera, odnosno domaćinstava i firmi koje proizvode struju iz solarnih panela, sa ukupnom snagom od 74 megavata.
Marković je u Dnevniku RTS-a izjavio da su solarne elektrane posebno značajne tokom leta, kada Srbija zbog suše mora da uvozi i do gigavat i po snage.
- Kada su loše godine, sa lošom hidrologijom, solari postaju ključni u proizvodnom miksu električne energije – rekao je Marković.
Drugi važan razlog gradnje je dekarbonizacija, jer Srbija ima obavezu da poveća proizvodnju iz obnovljivih izvora energije i smanji upotrebu uglja u energetskom miksu.
Solarne elektrane koje će biti izgrađene imaće baterijske sisteme za skladištenje energije.
- Baterijska skladišta omogućavaju fleksibilnost sistema. U letnjim mesecima, kada Evropa ima visoku proizvodnju iz solarnih elektrana, dolazi do pada cena električne energije i stvaranja viškova – objašnjava Marković.
Dodaje da su baterijska skladišta način da se energija skladišti kako bi se koristila kada nema sunca, a važna su i za stabilnost sistema.
Nacrt novog Zakona o energetici predviđa da Srbija do 2030. godine ima 45 odsto struje iz obnovljivih izvora, a Marković veruje da je taj plan ostvariv.
- To znači da je potrebno izgraditi dva gigavata u solarima i dva u vetroelektranama – objašnjava stručnjak.
Dodaje i da se Srbija uklapa u planove EU o zelenoj tranziciji.
